Jutros se probudih a email pun cestitki. I poklona. Znam da pomalo postajem dosadan ali nisam mogao odoliti da ih ne objavim, jednu po jednu, onako kako su stizale.
Svima se od srca zahvaljujem uz nadu da cemo se jos dugo druziti, makar to bilo i ovako virtualno.
Co
Dragi moj stari druze,
ReplyDeleteNazalost,tortu ti jos nisam napravio ali ti zelim sve najbolje i da i ti i blog trajete sto duze.Nadam se da cu se uskoro opet malo vise ukljuciti i da necu samo provirivati iz gledalista.Svima puno pozdrava!
Sejo B.
Sejo, hvala na cestitkama, nismo se culi godinama. Sada kada si nakon duzeg vremena 'probio led' bilo bi lijepo da nam se javis bar jednim malim, kratkim, prilogom, da te vidimo i 'cujemo'. Ovdje ima raje koja te nije vidjela godinama i znam da bi mnogima bilo drago da te pozdrave.
ReplyDelete'adje, potrudi se malo, nije to tesko.
Co
Zdravo Co,
ReplyDeletesa malim zakasnjenjem iz opravdanih razloga zelim i ja da se pridruzim rodjendanskim cestitkama.
Pozdrav Sejo V.
Evo jos jednom da se zahvalim na cestitkama za rodjendan. Neke od cestitki me podsjetise na mladenacke dane, tacnije, one studentske, kada smo gotovo svako vece provodili na korzu, ispred gradskog parka, odmah do panoa za kina. Dio te ekipe se u ova dva dana okupio ponovo, ovako virtualno. Ne na istom mjestu i ne u isto vrijeme.
ReplyDeleteIako onih malo starijih nema (Boro i Miho nazalost vec odavno nisu medju nama), oni mladji izgleda jos uvijek imaju viska slobodnog vremena. Zlaja iz Zagreba, Sejo Visic iz Norveske, Kec (Abu, Ranko) iz Australije, i naravno moja malenkost (Keca sam prepoznao tek kada je stigla slika iz mladih vremena – prije toga mi je sve nekako bilo mutno).
S vremena na vrijeme nam se na korzu znao pridruziti i Sejo Bahtijarevic, i za cudo, navratio je i danas. Drago mi je da se ekipa okupila, bar na ovaj nacin. Mozda jednog dana sve ponovimo, ali u zivo.