Polovinom septembra javila mi se Seima Visic i obavijestila me da je u Sarajevu i da bi zeljela da se vidimo. Bilo mi je najlogicnije da to bude kod nas u stanu i bez puno problema nasle smo se na parkingu i odmah prepoznale. S njom je bila i Aida Zembo iz Rijeke. Nisam je od ranije poznavala.
Seima je kao i svi vi moji raseljeni bannjalucki sugradjani (ja necu vise da koristim rijec dijaspora - zvuci kao neka zarazna bolest), jer niste odlazili dobrovoljno nego prisilno raseljeni.
Susret je bio spontan i od strane mog Vice, jer i on je vec 40 god. zarazen klicom "ljubavi prema Banjaluci".
Seima je kao i svi vi moji raseljeni bannjalucki sugradjani (ja necu vise da koristim rijec dijaspora - zvuci kao neka zarazna bolest), jer niste odlazili dobrovoljno nego prisilno raseljeni.
Susret je bio spontan i od strane mog Vice, jer i on je vec 40 god. zarazen klicom "ljubavi prema Banjaluci".
Seima je vec 15-tak dana bila u Sarajevu, ali na onaj isti nacin kako vi svi dolazite u staru domovinu: trka, susreti, trka susret i...
Bila je angazovana poslovima oko izdavanja svoje knjige, koja je u Svajcarskoj vec prevedena.
Moj prvi utisak je bio da je Svajcarska prava zemlja za nju. Otmena, odmjerena, prava gospodja. Necu nista pisati o knjizi nego cu cekati da nam ona o tome napise. Bila sam skeptik i to sam i rekla. "Ovde ne ocekujem puno, jer postenje i vlastiti um i talenat, ne prolaze bez pravih veza ili novca". Nadam se i ocekujem da se mozda moje sumnje ne pokazu ispravne.
Moj prvi utisak je bio da je Svajcarska prava zemlja za nju. Otmena, odmjerena, prava gospodja. Necu nista pisati o knjizi nego cu cekati da nam ona o tome napise. Bila sam skeptik i to sam i rekla. "Ovde ne ocekujem puno, jer postenje i vlastiti um i talenat, ne prolaze bez pravih veza ili novca". Nadam se i ocekujem da se mozda moje sumnje ne pokazu ispravne.
S Aidom Zembo sam isto imala zajednickih tema jer se udala u Pobrdze preko puta moje tetke Ehlimane i njene kcerke Dzehve Cejvan. Tamo sam provodila puno vremena a ona je dosla tamo kad sam ja otisla u SA.U Rakovom selu sam pokazivala neke slike Vicinom rodjaku. Kad je vidio ove dvije slike odmah je rekao "koje fine gospodje". Obzirom da spada u 50-togodisnjake rekao je za Aidu "da nisam ozenjen odmah bi ozenio ovu gospodju".
Primila sam od Seime divnu i neobicnu razglednicu svajcarski Alpa u kojem se zahvaljuje na nasem gostoprimstvu. Pocelo je, pocelo je........
Zbog toga sam ovako naslovila prilog,
Zbog toga sam ovako naslovila prilog,
Pozdravlja vas Saima
Prije desetak dana javila mi Seima iz B.L.Putovala je u Poreć kod prijatelja u goste .Htjela je da se vidimo,što me je obradovalo, jer se dugo nismo vidjele,još od izlaska knjige"Sjećanja na oteti grad" Sticajem okolnost knjiga je završila u SAD,pa mi je ona poslijeposlala svoje sve tri knjige.Na tome joj velika hvala.Dan je bio kišan,baš kao i danas.Seimu je čekalo još 4 sata putovanja i želila sam da se malo odmori,pa sam ju pozvala nama na ručak.Tri sata su brzo proletila kroz priću o porodici(njene obadve kčerke i jedan zet bili su moji učenici a drugi zet je moj rođak) o životu u novom kraju i zajedničkim događajima u okupiranoj B.Luci o kojima je pisala u svojim knjigama.
ReplyDeleteIspratila sam ju na autobus i poželila sretan put uz želju da se ponovo vidimo.Enisa
Dragi blogeri,
ReplyDeletepropustila sam vam napisati da se poslednja Seimina knjiga"Tuđinci" može narućiti direktno od nje na email:s.visic@hispeed.ch
Ako ne znate "TUĐINCI"je potresna knjiga priča o životu izbjeglica,njihovoj borbi za egzistenciju,nostalgiji za rodnim krajem i integraciji u novoj sredini.Knjiga je prevedena na njemački jezik,a ilsutrirao ju je Enko Kadenić o kom je pisalo na našem blogu.Pozdrav Enisa