Pages

▼

Saturday, January 14, 2012

Welcome to the future

Krese, istina malo u mraku
Subota vece, na vani upek'o minus, u rerni se peku pole, ja vec u pidjami. Prije nego pole stigose na stol ukljucih laptop, kad 'zazvoni' Skype. Na drugoj strani Dzindici. Vidim veseli, nesto se proslavlja (kod njih je to cesto). Pitam se sta je, kad tamo, u posjetu im stigle Krese. Iz Mostara. Skoknuli malo nazad u Ameriku. Valjda se zazeljeli ove nase zime nakon svih onih vrucina u Mostaru.

Krese se vratile prosle godine nazad u Bosnu. Zovu nas da navratimo ljeti do njih. Nedjad kaze, nece nas puno kostati. Sve u pola cijene u odnosu na Ameriku. A hrana, domaca, prirodna. Od sardelica sa Jadrana, do sipka, ne sjecam se tacno odakle. Vidim, dobro mu ide marketing, kao da je ovdje u Americi isao u skolu. Zakljucujem, ove izbjeglicke godine nije protracio uzalud. Valjda smo i mi nesto korisno naucili pa ce nam to koristiti kada stignemo u penziju.

I Dzindici se odmah ubacuju u igru. Kazu, navratite do nas na Floridu. Kada se tamo skrase. I oni kazu da nas nece puno kostati. Istina, malko vise nego u Pittsburgh-u, jer Florida je to. Tamo se ide na ljetovanje.


A evo i Dzindica
Na nama ostaje da se odlucimo na koju cemo stranu. Imamo vremena za razmisljanje. Zima je tek pocela, ima jos dosta do ljeta.

Prodje tako petnaestak minuta u zezanju. Kod nas pole vec porumenile, kuhano vino se pusi a dido ne moze vise cekati. Pade prijedlog da svratimo do njih u Louisville. Prije nego Krese krenu za stari kraj. Mozda nesto i bude o toga.

Eh sto ti je ova nova tehnologija. Druzis se a daleko si milje i milje. Mozda jednog dana necemo morati nikuda ni putovati. Samo se udobno uvalimo, ukljucimo kompjuter i mezimo i pijemo zajedno. Welcome to the future!
 
at

2 comments:

  1. AnonymousSunday, 15 January, 2012

    Negdje krajem osamdesetih pozvala nas moja prijateljica i radna kolegica Nada u goste. Na stolu prsut i pole za sto je bila zasluzna njena svekrva iz nekog lickog sela kraj Gospica i srbijanski kajmak koji je poslala njena mama iz Svetozareva ( Jagodina ). Za razliku od mog Mire, ja prsut nisam ni pogledala. Pole i kajmak sam tamanila, da me je pomalo bilo sram. Dogadjalo se to meni i na nekim drugim vecerama da se obrusim na onu pravu seljacku kuruzu, sjenicki sir ili pohane paprike, mada su na stolu bila razno-razna kao reprezentativnija jela.
    Sad si me Milane podsjetio da bih i ja mogla kupiti koju kilu lickog krumpira i malo srbijanskog kajmaka. U ovo zimsko doba to ce dobro pasati.
    Eto, Ti o futuri a ja o klopi. Ne bi se reklo, ali jesam poguzija.
    Nada

    ReplyDelete
  2. AnonymousFriday, 20 January, 2012

    "TEHNIKA NARODU"izreka je stara.Skyp je divna stvar.Možeš se družiti s prijateljima i meziti na daljinu,možeš gledati djecu i unuke kako rastu i učiš ih maternjem jeziku,jer roditelji nemaju vremena za to.Gotovo svaki dan vidim se sa bratom Fahrom,poprićamo kratko,kao da smo u istoj sobi. i onda "doviđenja,pas se uzvrpoljio,mora van"... I vama blogeri doviđenja.

    ReplyDelete