Šarena salata

Goga, Nera i Aleksandra

U neka davna vremena, prije pojave potrošačkog društva, naše mame su pravile zimnicu koja se rastezala do proljeća, do prvog povrća iz bašti i povrtnjaka. Mi smo imali veliku ostavu u kojoj je moglo stati puno tegli a mati bi često napravila više zimnice nego što bi trebalo pa se ponešto tokom ljeta moralo i bacati. Kako sam bio najmlađe dijete nikada nisam bio uključen u pripremu zimnice a nisam bio ni veliki ljubitelj iste. Volio sam kisele paprike i kupus a drugu zimnicu nisam ni okusio sve do dana dok se nisam oženio.

Kada smo se, nakon izlaska iz Banjaluke, smirili u Americi, Nera je jednog dana odlučila da pravi zimnicu. Imali smo mali povrtnjak a dosta toga se kupovalo na farmers marketu pa je u jesen u jednom bakyardu u Carnegieu počela „proizvodnje“ šarene salate kao što se to radilo u starom kraju. Glavni akteri su bili Nera i dida Dane a onda su jedne godine i mene uključili u proces. Tako sam i ja pod stare dane počeo učestvovati u pripremi zimnice koju smo čuvali u ostavi u basementu kuće. Vjerujem da je našem prvom komšiji Geriju to naše pravljenje zimnice bilo simpatično i da je to, kao i neke druge običaje koje smo donijeli iz starog kraja, svrstavao u „tako to rade Bosanci“ objašnjenje.

Po preseljenju u Istru mislio sam da je sa zimnicom završeno. Živeći u stanu, uz mogućnost kupovine proizvoda naših poznatih proizvođača hrane, te malih poljoprivrednih domaćinstava, nisam očekivao da će šarena salata više biti aktuelna. Ali, ne leži vraže, Nera je prošle godine počela „probnu proizvodnju“ u kojoj ja nisam učestvovao. Tako se u našem spremištu u podrumu zgrade našlo nekoliko tegli šarene salate koja nam je trajalo skoro do proljeća.

I ove godine je šarena salata bila aktuelna ali je Nera ove godine u njenoj pripremi imala pomoć. Aleksandra, komšinica s drugog sprata, se uključila u "projekat" a, sticajem okolnosti, tu se našla i školska kolegica i prijateljica Goga, koja nam je, baš tih dana došla u posjetu. Tako su njih tri odradile sav posao a ja sam se ponovo izvukao.

Gotov proizvod su podijelile Aleksandra i Nera a Goga je ostala „kratkih rukava“. Morala se vratiti u Banjaluku prije nego je salata prošla fazu vrenja.