Dragi moji blogeri

Prošlo je 15 dana od odlaska moga Vice. Sve smo obavili uspješno i vratili se iz Zagreba za Sarajevo. Ja sam urnu cijelo vrijeme držala na krilu u autu i bilo mi je toplo, imala sam osjećaj kao da se zajedno vraćamo kući. Sad je samnom u spavaćoj sobi i kad i ja tako završim onda djeca mogu uraditi sve po svojim željama. Imali smo sreću da smo imali očeve koji su bili ateisti pa nismo imali nikakve dileme ni straha. 05.12. smo usli u 50-tu godišnjicu poznanstva u Banjaluci.

Sinovi su sa mnom u Sarajevu, idu sutra. Vice je uvijek govorio da bi želio da umre prije mene, jer su nam sinov stari a unuci mali, pa bi im ja možda mogla biti od pomoći.

Sad želim da vam pošaljem nešto sto je po Zlatku poslala njegova punica sa Zoinom sestrom i bratom blizancem. Obožavaju mog Zlatka a koliko tih stranaca imaju brakove sa našom  muškom i ženskom djecom Bosancima i Hercegovcima i obožavaju ih. Dolaze takvi ovde i odmah zavole Bosnu.

Frane u stanu instalirao sve BH programe Telemaha.
Vice stoji i gleda N1 Sarajevo, da mu ne bi nešto
promaklo iz Bosne

Nas dvoje odlazimo na spavanje.
Zana i sestra ljube Vicu a on govori da će
u Sarajevu sa kakve je "dvije mačke" dočekao Novu godinu.
To se sve dešavala u cirka pet sati.
Odjednom shvatis da je život jedan tren.

Kompletna Zanina familija.
Mama došla iz Rusije a sestra i zet iz Čikaga

Svima još jednom hvala za izraze saučešća na razne načine.

Pozdrav Saima