Thanksgiving kod Tufekcica

Dok se u Bosni slavio dan drzavnosti i mi smo slavili. Thanksgiving a i neki drugi americki praznici se veoma cesto poklapa sa praznicima u bivsoj Jugi tako da nas se na njih nije bilo tesko priviknuti.

Ovaj put smo se okupili kod Tufekcica. Dzindici su stigli iz komsiluka (6-7 sati voznje), Sanja doletjela iz LA-a, a nam je to tu, odmah iza ugla, nekih 30-tak i kusur kilometara.

Kada se okupimo kod Tufekcica, znamo sta nas ceka: Jasna kuha cijeli dan, sve po receptima poznatih TV kuhara pa ja vise ne mogu ni zapamtiti sta sam jeo. Ne manjka tu ni domacih specijaliteta, kao ovaj pupak, za koji mi rekose da je hanumin ili hanumicin. A koja je hanuma u pitanju, nije mi receno.

Bilo je veselo, kao sto je to uobicajeno kada se raja okupi. Moze se to vidjeti iz par prilozenih slika, mada sam se ovaj put morao suzdrzavati da okidac kamere ne koristim precesto. Sve cesce trpim kritike da kameru koristim previse pa tako izvjestaj nije potpun. Ako tome dodam i eventualnu cenzuru…

Drugo vece smo se okupili kod nas, ali sam ja gostima, za razliku od Jasne koja nam je zaprijetila da nista ne jedemo prije rucka, preporucio da dobro rucaju prije polaska a da kod nas svrate samo na mezu. Da li su me poslusali, ne znam, a slika s druzenja s ove druge veceri gotovo da i nema pa nema ni dokaza kako je bilo.

Eto, toliko o ovom druzenju stare raje iz grada Banjaluke na tlu Amerike. Nekada davno, prije nego je Facebook postao opce prihvacen medij komuniciranja medju rajom, o ovakvim druzenjima se cesto pisalo, a sada je ovo samo jedan pokusaj da se malo odmaknem od nekih tezih tema koje dominiraju zadnjih dana.