Blogerski susret (1)

Polovinom septembra javila mi se Seima Visic i obavijestila me da je u Sarajevu i da bi zeljela da se vidimo. Bilo mi je najlogicnije da to bude kod nas u stanu i bez puno problema nasle smo se na parkingu i odmah prepoznale. S njom je bila i Aida Zembo iz Rijeke. Nisam je od ranije poznavala.
Seima je kao i svi vi moji raseljeni bannjalucki sugradjani (ja necu vise da koristim rijec dijaspora - zvuci kao neka zarazna bolest), jer niste odlazili dobrovoljno nego prisilno raseljeni.
Susret je bio spontan i od strane mog Vice, jer i on je vec 40 god. zarazen klicom "ljubavi prema Banjaluci".

Seima je vec 15-tak dana bila u Sarajevu, ali na onaj isti nacin kako vi svi dolazite u staru domovinu: trka, susreti, trka susret i...

Bila je angazovana poslovima oko izdavanja svoje knjige, koja je u Svajcarskoj vec prevedena.
Moj prvi utisak je bio da je Svajcarska prava zemlja za nju. Otmena, odmjerena, prava gospodja. Necu nista pisati o knjizi nego cu cekati da nam ona o tome napise. Bila sam skeptik i to sam i rekla. "Ovde ne ocekujem puno, jer postenje i vlastiti um i talenat, ne prolaze bez pravih veza ili novca". Nadam se i ocekujem da se mozda moje sumnje ne pokazu ispravne.

S Aidom Zembo sam isto imala zajednickih tema jer se udala u Pobrdze preko puta moje tetke Ehlimane i njene kcerke Dzehve Cejvan. Tamo sam provodila puno vremena a ona je dosla tamo kad sam ja otisla u SA.

U Rakovom selu sam pokazivala neke slike Vicinom rodjaku. Kad je vidio ove dvije slike odmah je rekao "koje fine gospodje". Obzirom da spada u 50-togodisnjake rekao je za Aidu "da nisam ozenjen odmah bi ozenio ovu gospodju".

Primila sam od Seime divnu i neobicnu razglednicu svajcarski Alpa u kojem se zahvaljuje na nasem gostoprimstvu. Pocelo je, pocelo je........
Zbog toga sam ovako naslovila prilog,

Pozdravlja vas Saima