In memoriam - Zoran Prohaska

Zdravo Co,

Nedavno, 2-gog januara je preminuo ZORAN PROHASKA, jedan od doajena Banjaluckog sporta. Mislio sam da bi bilo dobro da se objavi i na ovom blogu, jer mozda dobar dio Cajevcana koji prate blog poznaju (ako ne njega) njegovu bracu Ratka I Acu.

Zorana ili Proku kako smo ga zvali, poznavao sam od svoje dvanaeste godine. U petom razredu  prelazim iz o.s. I. G. Kovacic u skolu Ranko Sipka, novootvorenu, kod nadvoznjaka za Pilanu. Proko je bio nastavnik, meni je predavao fiziku i jednu godinu matematiku. Bio je strog ali veoma dobar pedagog i predavac.  Mislim da mu je najveca umjesnost bila u tome sto je djeci  znao mnoge imaginarne stvari da pojasni, pojednostavi i slikovito prikaze.

Kasnije je radio i u o.s. u Budzaku.

Tu u skoli Ranko Sipka pocinjem igrati rukomet. Poslije  zavrsetka osnovne skole dolazim na trening gdje je i Proko, vise se ne sjecam zasto, obratim mu se sa  .druze nastavnice… a on me malo izdvoji ustranu, pa kaze: Sega od danas smo raja a ja sam i za tebe Proko… .kakav nastavnik ??

To samo navodim kao detalj, malo sjecanje a inace kroz dugogodisnje treninge nema sta se nije desavalo. Bio je posebna licnost. Bavio se kosarkom, zatim ‘’velikim rukometom’’ sa, ja cu reci, prvom velikom generacijom koja prelazi zajedno na mali rukomet.  Mislim da je bio jedan od prvih koji je sitne detalje kosarkaske igre prenio u rukomet (dodavanje iza ledja, dodavanje  ‘’naslijepo’’ ili  kada Proko vikne ‘’sisanje’’ zna se da se lopta provlaci pored uha’’) a sve to,  radio je  majstorski i savrseno.

Bio i ostao jednostavan, dobar i pouzdan drug, motivator, kriticar, uvijek spreman za salu.

Moj Proko, pocivaj u miru i neka ti je laka zemlja.  Hvala ti ze sve.

Tvojoj Spomenki, Raletu, Aci i citavoj porodici upucujem najiskrenije saucesce.

Sega