Pomoć stiže

U prošlom prilogu sam vam predstavio mlade košarkaše iz Lanskrone, a danas evo još malo o njima.

Košarkaski klub Bosna L-A ne samo da okuplja mlade Banjalučane, već je takodjer aktivan u sakupljanju pomoći onima koji su ostali u rodnom gradu i bore se da prežive u novom ( za sve nas nenavikle na takvo nešto) okruženju.

Poslije ovog zadnjeg rata, mnogo je onih koji su udoban život 'preko noći' zamijenili za svakodnevnu borbu za golo preživljavanje. Posebno je to teško za one koji su se našli u situaciji da ne znaju šta im donosi sutrašnjica: bez posla (a i bez ikakve perspektive da će ga uskoro dobiti), ili uz minimalnu penziju, ne živi se lako. Novi vlastodršci trpaju sve u svoje džepove: za narod se niko ne brine. Čak ni za 'svoj'. A kamo li za one druge!

U julu 1998 godine, košarkaški klub Bosna L-A je organizirao konvoj humanitarne pomoći (jedan šleper od 24 tone hrane i drugih potrebština, te ambulantno vozilo) za potrebe banjalučkog Merhameta.

U pratnji konvoja išao je i autobus u kojem je bilo pedesetak putnika (od tog broja oko petnaestak omladinaca) koji su, zajedno sa odraslima, išli po prvi put u Banja Luku iza rata.

Dado mi je uz ovu informaciju poslao i jedan snimak iz autobusa. Na slici se mogu prepoznati neki od njih: Osmančević Bedrudin – Bele, Lukačević Elvira, Vajrača Nail (okrenut ledjima), Mulaomerović Mesud...

Čini mi se da nama i našoj djeci ovdje na 'trulom zapadu' nije jasno kako to izgleda nemati, a još manje, nenadati se da ćeš ikada ponovo stati na svoje noge. A trebalo bi!