Poziv kolegama

Evo me u situaciji da imam nekoliko priloga u pripremi, pa ne znam koji da objavim. Kako sam u skripcu sa vremenom, evo jednog za kojeg mi nije trebalo mnogo truda da ga pripremim:

Kako to obicno uvijek biva, kad trazis jedno nadjes drugo! Tako sam i ja, trazeci neke fotografije naletjela na ovu, snimljenu u Zagrebu, u zimu 1994. u restoranu podno uspinjace. Skupili se mi tadasnji novi zitelji grada Zagreba da pokusamo osmisliti zajednicki "business", ali nazalost ne bi nista od toga. Slavica i ja ostadosmo u Zagrebu, a prof. Sirbegovic i Izet odose za US. Za Bedrudina Trokica jedino znam da je otisao u Sarajevo.

Ispade da nam je Sarajevo dalje od Amerike, Australije i Evrope. Troka, sumnjam da ne znas za ovaj nas blog, pa se cudim sto se ne javljas, a ni broj telefona mi se nije promijenio.

Iako nije radio u Mikroelektronici, vec Medicinskoj elektronici, cudi me sto se nije javio moj dragi kolega Kemal Juzbasic; nedavno putem bloga doznadoh da zna za ovaj nas blog.

Kemale, lisavas nas tvojih prekrasnih tekstova. Nije bitno sto mozda mnoge na ovom blogu ne poznajes, ne poznajem ni ja, pa se ipak povremeno javim zbog onog manjeg broja meni znanih, za koje znam da cu ih obradovati. Zaista je steta sto nam svojim darom zapazanja, dubinom misli, osjecajima i pisanja ne priblizis svoju novu domovinu i podsjetis na BL i samo tebi poznate Vrbaske kutke. Nisam zaboravila tvoje opise Vrbasa, sigurna sam da bi se svima svidjeli, a koliko se toga jos dogadjalo u proteklih 15g, imas zaista o cemu pisati.

Nagovorila sam prof. Sirbegovica da se javi, nadam se da me necete vas dvojica odbiti.

Natasa