Kalja u Melburnu

Gledali moja Vesna i ja slike sa susreta Banjalucana u Melburnu, pa prepoznali Omera.
Nadjem broj telefona, nazovem.
Javi se Omer.
Ni pola uvodne zvake ne zavrsim, ono 'sta ima', 'kako je', kad on 'hajte vamo' - u glavu.
I mi onda tamo.
Mala frka pri pronalazenju adrese. Velik Melburn.
Rijesi se, kod njih stigli u sest popodne, petak.
Odmah u pricu svi, pa se Omerova Mira i Vesna odvojise u svoju.
Tako do pola dvanaest, kad li eto njihovog Fedje.
Malo sa nama, ode spavati, mi dalje.
Udri, udri, do tri. Nema koga Omer nije poznavao, iz Luke. Ne zali, samo ga povremeno probode.
Spavanje.
U pola devet ujutro ustali, kafa, potece prica ponove - do podne.
Spremili se, u grad.
Hodaj, zentaj.
Oko tri zastanemo, u kafanu.
Omer i ja po meksicku pivu (sa limunom), gospodje kafe.
Nazad, u bazu.
Odcepilo se vino, pripalio rostilj.
Spavanac.
Oko sedam cifranje, namirisavanje, ponovo na trasu.
U gradu ludnica.
Kakav Brazil.
Opet hodaica, opet gledaica.
Mira i Vesna izloge, mi - ono.
Kad se posustalo - vecera, kod Italijanca kolaci.
Kuca, opet u musko zenske sekcije.
Opet do trice.
Ustali u devet, dorucak, kafa, gospodje se spreme.
Ostalo nepregledanih izloga.
Omer ce spremati kupus - kalju, ja uz njega.
Vino, muzika, prica, nazvali jarana Jaru, u Torontu.
Skuvalo se, jeli. Kalja - prava.
Spavare, probudili se oko sedam, kad eto gospodja.
I one onda onake umorne i ozarene po kalji, ali se bila ohladila. Mira sitno frkisala.
Pojele.
Do jedan poslije ponoci udarali, pa povlacenje.
Ujutro guzva, malo se prespavalo.
Na posao, prvo Omer, pa Mira.
Fedja nas izvede na pravi put, i Vesna i ja za Sidni.
Dosli kuci u sest popodne, upalili televizor.
Na programu tenis, iz Melburna, direktno.

Dok su na ekranu neki pimplali, nazovem Omera.
Zahvalim za gostoprimstvo, da smo lijepo stigli, da je Melburn krasan i da je kalja bila odlicna,
'dok se nije ohladila' - dobacila Vesna, iz baste.

Caja

P.S. Evo jos par slika.