Evo dan i pol poslije završetka maturske fešte sjedam za kompjuter i pokušavam da hronološkim redom opišem sva dešavanja oko naše proslave. Obzirom da prvi put pišem ovako nešto u šezdesetoj godini ne znam koliko su moždane vijuge zadržale onu sposobnost i onaj talenat koji sam imala u godinama naše mladosti i našeg školskog bitisanja.

Ono jedino drvo ispred škole je podobro naraslo i dobro se drži, a u njegovom hladu je bila okupljena naša generacija. Ja sam neke odmah prepoznala, a neke ne, pa je moje pitanje kad sam prišla bilo da li oni znaju gdje se okuplja bivši IVr iz godina 67-ih, sto je izazvalo smijeh kod raje. Izo Nalbantić mi je bio najveće iznenadjenje, jer on nije dolazio 40 godina. Od visokog vitkog momka sa bujnom kosom ostao je malo niži puno deblji i bez kose Izo, ali sa svojim zagrebačkim govorom i nevjerovatnim šarmom i dalje je faca. I on je mene izljubio i izgrlio sa purgerskim naglaskom i pitanjem koji je ovo "ovako dobar komad". On živi u Opatiji i u srećnom je ... braku.

Kad smo se na kraju svi skupili i došao i profesor Hinić i pogledao po svima nama prvo mu je pitanje bilo " hoće li doći grofica." (op., Emira Dzindic). Onda smo mu rekli da smo svi tužni što vas dvoje niste tu ali životne okolnost odlučuju o našim željama i to se tako mora prihvaćati. Sa profesorom Hinićem smo ušli u školski hol u kojem je bila grupa od 12-tak ljudi, prva generacija učenika Mašinske tehničke škole koja je tada jedina i postojala. Slavili su 50 god. To su bili sve sami metuzalemi i mi smo se šokirali od pomisli da se za 10 god vjerovatno mora tako izgledati. Iz te grupe jedan jedini naoko dobro držeći kaže meni da idem s njima da im uljepšam grupu, a ja im na to odgovorim "jest pa da mene poslije uljepša muž."

Hinić nas je samo prozvao, jer je žurio na proslavu svoje 50-te godišnjice mature. Onda nas je sadašnji direktor pozvao u amfiteatar i prozivao nas da malo kažemo o sebi. Glavne karakteristike su penzija i "čekanje", a poneko i radi. Joka (op. Lazicic Jovanka) je zanimljiva, jer njenim odlaskom na čekanje, vratila se u svoje selo sa mužem, napravila mlin, melje pšenicu i kukuruz, sadi voće i povrće, pravi kompote i džemove, bere šumske plodove i bez šminke i frizure izgleda zdravo. Kad je sve to završila onda je neko dobacio da će umrijeti zdrava.