Cure iz Realke

Svakom onome ko navraca na ove stranice je jasno da su teme priloga veoma sarolike. O cemu cemo pricati zavisi od nas. Ima ovdje svacega, ja bih rekao za svakog po nesto. Ima tu i proslosti, i sadasnjosti, i buducnosti. I lijepog i ruznog. I veselog i tuznog. I novog i starog...

Zadnjih dana price iz proslosti privukose paznju pa zbog toga vjerojatno nije ni cudo da je stiglo jos nekoliko priloga s istom temom. Izgleda da mnogime to pase pa evo da nastavimo u istom stilu.

Lucija, koja je nedavno preko bloga uspjela (bar se tako nadam) uspostaviti kontakt s prijateljicom svoje mame jos iz davnih skolskih dana, mi posla nekoliko slika ucenica poznate banjalucke Realke. Za one koji to ne znaju, radi se o banjaluckoj gimnaziji, ustanovi koja je bila prepoznatljiva po svojim profesorima i djacima ali i po gradjevini u kojoj je bila smjestena. Vecina profesora iz te nekadasnje Realke vise nije medju zivima, ucenici su razasuti sirom svijeta a zgrada je nestala s lica zemlje u danima nakon poznatog zemljotresa 69. godine.

Evo sta mi Lucija u svom mailu pise:

Milane,

šaljem Vam nekoliko fotografija razreda moje mame Zlate Klindić. U vreme kada je mama bila u višim razredima gimnazije odelenja su bila podeljena na muška i ženska, a dok je bila u nižim razredima čak razdvojena po smenama.

Generacija moje mame maturirala je školske 1956-1957 i njihova imena su na stranici http://gimbl.tripod.com/maturanti/maturanti56.htm. Pretpostavljam da su Vam ove stranice poznate, a ukoliko nisu nadam se da će nekom blogger-u biti jednako korisni podsetnik kao mojoj mami.

Na fotografiji gde je razred slikan ispred Gimnazije (zgrada je kasnije srušena u zemljotresu) medju učenicama je i par profesorki, uz dva profesora i direktora. Fotografiju na kojoj je mama sa samo nekoliko bliskih prijateljica iz razreda šaljem Vam i u verziji sa dopisanim imenima.

Ostavljam Vama da odlučite da li ćete objaviti neku od ovih fotografija. Ne verujem da bi se bilo koja od ovih nasmejanih devojaka osetila neprijatno zbog toga, a mamu sam uverila da objavljivanje fotografija razreda na Internetu nije zadiranje u nečiju privatnost.
Zahvaljujući Vama moja Internet potraga za maminom dragom Sadetom brzo je i uspešno okončana. Medjutim, pokušaj da nadjem njenu prijateljicu Zoru Reljić za sada je bez rezultata. Znam samo da je završila pedagošku školu, da se udala za oficira sa kojim se selila po ex-Yu prostoru, živela je u Splitu a posle izgleda negde u Vojvodini, možda u Novom Sadu. Ukoliko je udajom promenila prezime onda će biti još teže je naći. Možda 'zakacena' fotografija pomogne. Da li imate predlog kako da dodjem do bilo kakvog traga?
Srdačan pozdrav i hvala na pomoći i u ime moje mame koja svoju Banja Luku nosi u srcu!

Objavljujem ovaj Lucijin email i fotografije u nadi da ce neko od sadasnjih i buducih posjetilaca bloga prepoznati Zoru i javiti se. I jos da napomenem da sam na popisu maturanata pronasao i imena mojih dviju sestara koje su takodjer bile ucenice Realke, kao i imena mnogih drugih meni znanih sugradjanki i sugradjana o kojima nemam nikakvih informacija. A cini mi se da smo se nekada davno svi poznavali, cak i ako nikada nismo progovorili ni jednu jedinu rijec...