Tri potvrde (papirića)

Sinoć, pošto sam nešto tražio po našoj dokumentaciji, nadjem i ovo što ti šaljem tek sada.

U novembru 2008. je izašao jedan prilog o plavoj baraci kod gradskog mosta, s pitanjem šta i kakva potvrda se tamo trbala dobiti da bi mogao “normalno” da se iseli.

Ja sam i tada znao da imam te potvrde “plave barake” ali ih nisam mogao pronaći, medjutim

memorija me još ne izdaje, tako da sam ih pronašao pa možeš i da objaviš. Šaljem ti ih u originalu,

onakve kakve su i pravljene, bez prekrivanja imena, jednostavno neka se zna, ali kako je to sve

perfidno radjeno to je sasvim druga priča !!!!!

Da se vratim na početak price.  Ta potvrda se nije mogla dobiti bez svih ostalih prikupljenih  “potvdica” da si sve regulisao i da hoćes da ideš. Glavna (ova) potvrda se trebala dobiti u vojnom odsjeku.

Pošto je mnogo raje tražilo potvrde, vlast je izdavanje tih potvrda prebacila u plavu baraku kod gradskog mosta. Pred barakom je svaki dan bilo po četiri, pet redova, ukoso prema ulazu u baraku.

U redovima sve  poznata lica.  Ja sam taj dan imao nekakav lijep osjećaj, osjećaj sigurnosti i bez 

straha.

Okružuju te ljudi koji su protiv rata, okružuju te ljudi s istim osjećajem i istom sudbinom, pričalo se i

pitalo gdje će tko ?? Ali većina nije znala gdje, većina je odgovarala sa … vidjećemo u Zagrebu gdje i kako dalje ?  I  u stvarnosti tako je i bilo.

Na potvrdi piše odobrenje za putovanje u Norvešku, privatno, u peruodu od 24.08.1993. do 24.09.1993. Ono što je jos interesantno za Branu i Davora piše putovanje u Norvešku a za mene u

Sloveniju. Zašto je to tako, danas,  neznam ni ja. U svakom slučaju svi koji smo  šutnuti iz Banjaluke otišli smo privatno tako da moji dragi Banjalučani o nekakvom  “protjeravanju” nema ni riječi,  Tko može reći da smo protjerani kada smo otišli privatno, u različite zemlje, malo u turizam jer smo mi nastavili put iz Zagreba sa turističkim vizama. Životni paradoksi ali tako je to bilo u to vrijeme.

Pozdrav svima.

Sega