Pismo mome prijatelju

Zdravo Co,

Evo javljam se ponovo.

Dva dana ranije, poslije podne u 13.00 sati u Banjaluci je sahranjen moj veliki drugar SAID TALIC – Caja.

Otisao je uz tihu instrumentalnu muziku i stihove Jesenjina, Prevera, Lorke ……..
Njegova Azra i Fedja su me zamolili da im ipak napisem par rijeci da se procitaju na kraju,
Jer on nije zelio uobicajne govore, koje je postovao ali ih je smatrao suvisnim kod sahrana.

Poznavajuci ga poslao sam im Pismom mome prijatelju … ,pa neka ostane i na nasem blogu.

Ako mozes nekako ga ugradi tamo gdje pripada.

Mnogo hvala uz pozdrav.

Sega

Mome prijatelju...

Postovani prijatelji, poznanici i svi prisutni, bol je teska, ispracamo naseg cika Caju ali bez uobicajenih govora, sto je on sve postovao ali je smatrao isto tako sve suvisnim, za njega bespotrebnim.

Zbog toga ćemo umjesto oproštajnog govora čuti pismo čika Cajinog prijatelja.

Tako je i naslovljeno, jednostavno:

Mom prijatelju....

KADA SAM JUTROS DOBIO VIJEST MOGAO SAM DA SAMO ŽALIM, ALI KROZ OVAJ KRATKI ZIVOT ....... MORAMO DALJE.

SVE ŠTO ĆU NAPISATI JE TO DA MISLIM STALNO NA TEBE I DA SAM SIGURAN DA BI  TI  .... TO SVE ISTO ZA MENE URADIO.

MALO SMO PRIČALI ALI SMO SE UVIJEK RAZUMJELI.

SJETIM SE ČESTO JEDNOG TVOG KOMENTARA NA NAŠE DRUŽENJE.

REKAO SI: S TOBOM NISAM TAKO ČESTO ALI MISLIM DA TO I NIJE VAŽNO KAO ONO KOLIKO I KAKO TE OSJEĆAM.

TIME MI JE REKAO SVE. ISTO SAM OSJEĆAO I JA.

I SADA TO OSJEĆAM PA BI BILO NAJBOLJE DA ĆUTIM,

ALI IMAM POTREBU DA KAŽEM NEŠTO SVOM VELIKOM I DRAGOM PRIJATELJU.

ŽAO MI JE ŠTO NE MOGU DOĆI ALI ZATO JE MOJ SIN TU DA TE ISPRATI.  PONOSIM SE TIME DA STOJI PORED TVOG ODRA I DA TI SE POKLONI U 

NASE IME.

RAZMIŠLJAM O TEBI I PADAJU MI NAPAMET: LORKA, PREVER, JESENJIN, PJESMA DANA KOJI ODLAZI, OPROŠTAJ, TIŠINA, RASTANAK I KIŠA,

KIŠA PRIJATELJU KOJU SI TOLIKO VOLIO.

DOK SMO BILI MLADI I ČITALI OVE PJESME NISMO ZNALI ZA NEKE STIHOVE KOJI ĆE TEK BITI NAPISANI PA ĆU IH JA SADA  NAPISATI : FEDJA, SLADJA, KOLJA, ANDREA.

DOVIDJENJA DRUZE… DOVIDJENJA.

Jer jedne davne noći si mi rekao, pred moj polazak iz Banaluke ...........

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

...

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

...

Ali nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.

...

Ako ti jave: umro sam,
ti znaš – ja to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

* Ako želite nešto na kraju da se kaže (slava mu, neka mu je laka zemlja...) da se zna da je kraj....ili ne...