Susret sa Sonjom i Miljkom

Proslu subotu, nakon povrtaka sa koncerta 'Beatles-a', kasno iza ponoci provjerih email. Nije da ocekujem javljanja od raje na blog, vec onako, iz navike. Kad tamo, iznenadjenje: email od Miljka Bobreka, jos jednog od Cajevcana (ovaj put iz Pogona 3) o kojem vec godinama nemam nikakvih vijesti. Kaze, u Pittsburgh-u je, zelio bi da se vidimo. Naisao nedavno na blog, pa tako dodje do moje email adrese.

Taj email me zaista iznenadio. Miljka nisam najbolje poznavao, bio je mladja generacija, radio u drugom pogonu. Jedino sto sam se sjecao su bile pohvale koje sam cuo od njegovih kolega, kao izuzetno inteligentnom studentu, jednom od najboljih koje je Tehnicki fakultet dao, jednom od onih rijetkih koji se nije gurao, za razliku od nekih o kojima sam vec pisao.

Sjecam se da sam bio iznenadjen da ga je karijera odvela u Pogon 3, jer vecina nas je zavrsavala u Profesionali. Bilo je neke price o tome, ali proslo je mnogo vremena od tada pa se detalja vise nisam mogao sjetiti. Znam da je Miljko takodje radio i na fakultetu ali sve mi se to nekako pobrkalo i nisam stvari mogao povezati. U danima pred rat, kada su neki nasi ‘prijatelji’ skinuli maske, o Miljku nisam nista cuo.

Bilo mi je malo neobicno da mi se Miljko javio, jer, kako rekoh, u Banjaluci nismo imali previse kontakata.

Ujutro caskom pretrazih Internet i nadjoh puno referenci. Vidim da je doktorirao (to me nije iznenadilo jer se to od osobe njegovog kapaciteta moglo ocekivati), bilo je tu linkova o naucnim radovima, saznadoh da radi u Oak Ridge National Laboratory, da predaje na fakultetu, itd. Cusmo se telefonom i uspjeh ga nagovoriti da svrati do nas, iako mu je dan bio ispunjen drugim obavezama (o razlogu njegovog dolaska u Pittsburgh cu pisati drugom prilikom).

Tako i bi. Miljko i supruga Sonja stigose u rano poslijepodne na kavu i ostadosmo u pricama duze nego sto su planirali. Cinilo mi se kao da se godinama znamo, kao da smo se druzili cijeli nas zivot. Cudno je to kako zivot odredjuje nase puteve: iako prave prijatelje stices jos u mladosti, dogadjaji su pokazali da te ponekad sudbina veze sa ljudima koji to ne zasluzuju a isto tako sa nekima koji su ti bliski po razmisljanju i shvacanju zivota nikada ne uspostavis pravi kontakt. U ovih sat-dva imao sam osjecaj da sam sa Miljkom i njegovom suprugom proveo godine, a ne samo ovo jedno poslije podne. A ja sam, na zalost, sticajem okolnosti, proveo dane i dane, cak godine, sa nekima koji su mi (i mnogim drugima) cijelo vrijeme radili o glavi.