Još o Banjaluci

Moja sestra je došla na proslavu 50 god mature. Stigla je u petak poslije podne. U podne je bio organizovan ručak u Slatini kod školske kolegice Biljane Muharemagić. Meliha nije stigla tamo ali je u subotu otisla oko 11 sati, a vratila se kući oko 17h zajedno sa Aidom Ibrišagić, njenom dobrom kolegicom koja živi u Njemačkoj. Bilo ih je ukupno 26-toro od sva tri razreda tadašnje generacije banjalučke gimnazije.  Svi  su dobili uokvirenu sliku gimnazije koju je zemljotres potpuno uništio.

Nisam stigla da saznam mnogo detalja, jer su ona i moj sin sa porodicom otišli u nedelju, a Vice i ja u utorak.
Otišla je u subotu oko 19 sati a vratila se kuci oko 01 sat. Bilo je kolega većinom koji žive vani i bila su interesantno sjećanja na mladost i školske dane.

U njenim stvarima sam pronašla knjigu "Banjaluko pamti" i vrlo zanimljivo štivo. Ne znam da li je bilo na ovom blogu, jer je izdata 2004 god. Ali šaljem jednu fotografiju sa našim Sašom Džindićem. Ako nije znao sigurno će se obradovali.

Iza onog rata su u Banjaluku stizali partizani. Porodice sa malom djecom. Samci iz raznih krajeva nase bivše domovine koji su se ženili Banjalučankama. Antifašisti po opredjeljenju, vojna lica, a kroz partizane i kulturno osvješteni, brzo su se uklapale u našu sredinu i mnogo ih je sa starosjediocima zajedno u ovoj knjizi.

Obzirom da sutra dolazimo za Šibenik na desetak dana, ne znam koliko ću moći biti aktivna na blogu, pa vas srdačno pozdravljam.

Saima











Enisa (umjesto komentara) - 50 godina moje mature