Priceless

Srđa s tačkama, priceless

Moj prijatelj Srđa ima zeta Matiju. Slovenca. A Matija vrijedan i zna sve. Moj prijatelj Srđa ima i vikendicu. U vremenima prije rata Matija je bio glavni izvođač radova na vikendici. Srđa je bio više kao nadzorni organ ili tako nešto. Srđa bi tu i tamo nešto zamislio a Matija bi to odmah napravio. I bilo je lijepo svratiti na Srđinu vikendicu. Trava pokošena, sve uredno, čovjek ostaje samo da uživa.

Jasna se zabavila oko cvijeća

I dođe rat. Matija ode u Sloveniju odakle je rodom. Ja stigoh u Ameriku. Srđa osta u Banjaluci.

Nakon duže vremena navratih u stari kraj. Novembar je mjesec ali kao da nije. Vrijeme lijepo, proljetnje. Srđa me nagovori da odemo do vikendice a kasnije ćemo kod njih na ručak. Pristah. Lijepo je kada te drugi paze a ti se opustiš. Da mi je tako stalno, ne bi bilo loše.

Stigosmo na vikendicu. Trava pokošena. Vikendica cakum-pakum. Sve sređeno. Ofarbano. A Matije nema. Pitam ja mog drugara Srđu ko je sada glavni i odgovorni za uređenje. „Ja“, kaže on. Ja ništa ne govorim ali me kopka neka sumnja.

Marinkovići u akciji

U tom trenutku ugledah kolegu iz škole, fakulteta, posla. Njegova vikendica do Srđine. Odoh da se pozdravim. I popričam.

Nakon petnaestak minuta vraćam se nazad. Gledam. Trljam oči. Jest da me vid malo slabije služi, na kratko, ali dobro vidim na daljinu. Kad tamo, moj Srđa se prihvatio tačaka i odvozi opalo lišće. Kamera je pri ruci. Slikam. Da ima dokaz i pokažem drugima. Da mi ne kažu da lažem.

Vrijeme je da se ide kući

Kada sam shvatio da je vrag odnio šalu i ja se prihvatih posla. Grabalja. Da se malo posjetim na svakodnevnicu. Predugo sam odsutan od kuće pa već zaboravio. A čeka me isto. Nasadio drveća i zbunja pa čišćenju nikad kraja. Ko mi je kriv kad ni ja nemam Matije. A dobro bi mi došao.

Ostadosmo još malo na vikendici pa nazad u grad. Kod Marinkovića. Na ručak. Odličan, kao i obično.

Bio je to još jedan lijepi dan u rodnom gradu. A kako neće biti kada se nađeš sa starim prijateljima. Tada ni mjesto ni vrijeme nije bitno.

Al se (nekad) dobro jelo